четвртак, 30. април 2015.

„Савремена уметност и савременост”

Тржиште уметничких дела у Лондону или Њујорку је чист пример класичне капиталистичке размене. Стотинак истих уметника сваке године продаје дела која купује, за огромне паре, стотинак истих купаца
Фото З. Кршљанин
Књига „Савремена уметност и савременост” („Орион арт”, 2014) прво је код нас издато дело професора Терија Смита, једног од водећих теоретичара и предавача на одсеку за историју уметности и архитектуру на Универзитету у Питсбургу, некадашњег професора Универзитета у Сиднеју, аутора више књига и бројних зборника. Његова теоријска размишљања представљена су у овом штиву кроз четири есеја, у којима анализира питања савремености, стања историје уметности данас, уметничких образаца у транзицији…
„Ако мислите да је суштина савремене уметности у томе да настаје у садашњем тренутку и да се свако појединачно дело потпуно разликује од било ког другог дела јер је темпорално омеђено и непоновљиво – е, па грешите. То је само један аспект, на основу којег се уметност данас може мапирати”, интригира нас Смит на почетку разговора за „Политику”, вођеног током његовог скорашњег боравка у Београду, зарад промоције своје књиге.
Како би се, онда, могла одредити савремена уметност данас?
Aко о савременој уметности размишљамо као о стваралаштву насталом у освит и након почетка новог миленијума, када се свет прилично променио, онда морамо да препознамо бар три струје у оквиру којих уметност циркулише. Прва би се могла назвати ремодернизмом. Реч је о тежњи, израженој посебно у САД, да се надграде постигнућа евроамеричких модерниста, да се донекле модификују у зависности од региона у којем уметници стварају. Када је Европа у питању, постоје разлике у стваралаштву на истоку и на западу, где су политички системи различито утицали на појаву модернизма. Друга струја, која се доводи у везу са Африком, Јужном Америком, Аустралијом или Азијом, трансформише светску културу кроз интеракцију локалних традиција и савремених тенденција. Имате, тако, бум кинеске савремене уметности, која се рађа тек након деведесетих година прошлог века, али и савремену абориџинску уметност, потпуно апстрактну, која настаје на мотивима старим неколико хиљада година, уз употребу савремених материјала. Трећа, коју навише сусрећемо на међународним бијеналима, јавља се под утицајем нових генерација уметника, који су одрасли уз интернет и стварају на пољу интерактивних, електронских и комуникационих медија. Свака од тих струја се развила пратећи специфичности уметничких заједница одређених градова, провинција или регија у свету.
Која је струја доминантна?
Прва је свакако најпопуларнија на међународном уметничком тржишту, њим доминирају уметници као што су Демијан Херст, Ричард Сера, Џеф Кунс… Ствараоци друге струје су све присутнији, све је јачи њихов утицај, мада не успевају да се пробију у довољној мери.
У својој књизи написали сте да „филозофија савремене уметности није статична, да је у константној промени”. Може ли се рећи да је савремена уметничка пракса, такође, у сталној транзицији?
Свакако. Осим тога, она је и у посебном, дијалектичном односу са друштвом у којем настаје. Са једне стране, пригрлила је промене у савременом друштву, међу њима и идеју прогреса, раста и развоја. Међутим, са друге стране, неки ствараоци су покушали да се повуку из савременом живота, понирући у саму суштину објеката које стварају, без икаквог уплива било чега са стране.
Што ће рећи да неки нису поверовали у идеје које су обележиле доба глобализације?
Јасно је да данас ретко ко верује у то да је ће прогрес свима донети бољитак, да ће се цео свет развијати заједно и да ће нам природа увек несебично давати ресурсе које ћемо користити. Успут је, некако, раскинут тај наш уговор са природом – сувише смо је издали. И она ће на то одговорити на свој начин, питање да ли ћемо преживети овај миленијум. А то је велика брига коју уметници осећају. Многи савремени ствараоци баве се екологијом и разумевањем различитости. Осим тога, друштва се развијају на различите начине, нека би се самовољно чак вратила и у прошлост. Нема више заједничког наратива који делимо.
         = извор: Политика, видети више

недеља, 3. август 2014.

ШТА БИ БИЛО КАД БИ БИЛО / Добривој ВУЈИН



Шта би било кад би било
да радник оде на градску пијацу и гле чуда
враћа се са две претрпане корпе изобиља
шта би било кад би било
да радник има сталан посао
и стално се пита за како и зашто и куда
и да је стално његова држава
присутна и дежурна као кућна помоћница
верујући у сутра боље него данас
шта би било кад би било заистину
када би сви били радници
замислите велики и вредни радници
сви председници са великим и меким ушима
сви доктори са великим и непоткупљивим срцем
сви одборници са будном и упосленом столицом
сви физичари хемичари и биолози
сви инжењери са чврстим решењима
сви архитекти са темељним планом одрживости
све медицинске сестре без мобилних
телефона и погрешних порука за оздрављење
сви банкари апотекари и продавци купљене
и препродаване лоше робе за обући се на дуже
сви људи били велики или мали као домали прст
сав живи свет од живота животнији
кад би били радници у сваком послу
вредни и природи одани радници
тако би сви били радни и полетни
тако би се лоповлук одао и завијорио
прљав веш и посрамио корупцију
тако би се лаж открила и претворила у смеће
тако би сви ама баш сви заистину
веровали да он са псовкама није у послу
да треба имати умивено лице радника
и не би могао на крају нико ама баш нико
да каже било па прошло или
шта би било кад би било

четвртак, 6. март 2014.

Đilas: Tadić srozao sebe, a ne nas

 SRBIJA je danas zemlja bez vizije razvoja, bez šanse za
normalan život. Ljudi u njoj nemaju nadu. Država smo u kojoj presuđuju
tabloidi, vlada strah, a mladi i najobrazovaniji ponovo sreću traže
izvan njenih granica. Ovi izbori nude šansu da to promenimo.





Đilas: Tadić srozao sebe, a ne nas | Politika | Novosti.rs

субота, 1. март 2014.

Саопштење Савета поводом Јавног конкурса и пристиглих представки




Среда, 26. Феб 2014.
Савет Републичке радиодифузне агенције је на седници одлучио да дозвола
не буде издата ниједном од два подносиоца пријава на Јавни конкурс за
издавање дозволе за емитовање програма на националном нивоу.

Гласање на седници је било тајно и сваки од кандидата – ТВ Нова.РС и ТВ
Коперникус – добио је по четири гласа, а за доношење одлуке о издавању
дозволе било је потребно пет гласова.

На седници су разматране представке изборне листе „Двери“. Савет РРА је
констатовао да се од тренутка када је позвао емитере на изјашњење по
овом питању заступљеност ове изборне листе знатно повећала код свих
емитера.

Савет РРА и даље налаже емитерима да строго воде рачуна о равномерној
заступљености свих учесника у изборном процесу на њиховим програмима.

Чланови Савета РРА обавили су и разговор са представником телевизије
„Палма плус“ и упозорили га да енормним фаворизовањем једне изборне
листе на свом програму озбиљно крши Закон о радиодифузији и Опште
обавезујуће упутство за понашање емитера у току предизборног периода.

Савет РРА је наложио ТВ „Палми плус“ да до краја изборног процеса
усклади свој програмски садржај, тако да сви учесници у изборном процесу
буду равномерно заступљени и нагласио да ће његов програм бити под
континуираним мониторингом стучних служби Агенције током трајања
предизборне кампање.

четвртак, 16. јануар 2014.

Romića video svedok, Kuraka odao telefon

SUDIJA za prethodni postupak Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu doneo je rešenje kojim je Milanu Radonjiću, nekadašnjem načelniku beogradskog centra DB i Ratku Romiću, bivšem načelniku Šestog odeljenja beogradskog centra DB, određen pritvor do 30 dana zbog umešanosti u ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
- Pritvor je određen zbog postojanja okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, da će ometati postupak uticanjem na svedoke i zbog krivičnog dela koje im se stavlja na teret i zaprećene kazne, koja je preko deset godina, a način izvršenja i težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka - navodi se u saopštenju suda.
Pre dva dana, Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je istragu za ubistvo vlasnika lista „Dnevni telegraf“, 11. aprila 1999. godine. Pored Radonjića i Romića, postupkom su obuhvaćeni i Radomir Marković, bivši prvi čovek srpske tajne policije, koji izdržava kaznu od 40 godina zatvora, kao i Miroslav Miki Kurak, nekadašnji pripadnik Službe. Kurak je trenutno nedostupan pravosudnim organima i za njim će biti raspisana međunarodna poternica.
Rešenje o pritvoru za Radonjića i Romića doneto je posle njihovog devetočasovnog saslušanja. Saslušanje Radomira Markovića još nije zakazano, ali se očekuje do kraja nedelje.
Kako saznajemo, Romić i Radonjić su negirali krivično delo koje im se stavlja na teret, tvrdeći da nemaju nikakve veze sa Ćuruvijinim ubistvom. Kako kaže njihov branilac, advokat Zora Dobričanin Nikodinović, „ispitivanje je bilo korektno“.
Romić je i ranije, u nekoliko navrata, tvrdio „da nema nikakve veze sa ubistvom Ćuruvije, da ga ne poznaje i da nikada nije učestvovao u njegovom praćenju“, pošto se u Službi bavio delovanjem stranih obaveštajaca na teritoriji Srbije.


- Protiv mene ne postoji nijedan dokaz da sam učestvovao u ubistvu Ćuruvije i iza toga odgovorno stojim - naveo je Romić. - Pričalo se da sam ja odvezao ubice sa mesta zločina, belim „golfom“, ali ta priča nema uporište ni u jednoj izjavi svedoka. Nema dokaza da sam bio na licu mesta u vreme ubistva.
Romić je, govoreći o famoznom belom „golfu“, koji je u Svetogorskoj (tada Ulici Ive Lole Ribara) viđen u vreme ubistva, kazao da je tačno da je dužio beli „golf“, ali dan ili dva pre događaja i to na samo 24 sata dok je njegovo vozilo bilo na popravci. On je kazao i da je jedan njegov kolega, koji je o tome takođe dao izjavu, dužio to vozilo pre njega.
Romić je naveo da ne može posle 15 godina da kaže gde je u vreme ubistva tačno bio, ali da je sigurno jedan deo dana proveo na poslu. Samo, nije mogao da se seti koju je smenu radio. Ipak, tužilac Radisavljević je izjavio da je zahvaljujući izjavama Milorada Ulemeka Legije, ali i drugih svedoka, došlo do hapšenja Romića i ostalih.
Prema rečima advokata Rajka Danilovića, pravnog zastupnika Jove Ćuruvije, rođenog brata ubijenog Slavka, nema razloga da se ne veruje iskazu koji se naziva „živom rečju“, a koji je istražnim orgnaima dao Milorad Ulemek Legija.
- Obavljena su, da tako kažem, još ranije dva talasa predistražnih radnji, i došlo se do ta četiri imena - objašnjava Danilović. - Saslušano je svih 27 pripadnika službe DB, koji su radili na praćenju Slavka Ćuruvije tog dana. Ispitivano je na stotine svedoka. Legija se i ranije pominjao kao neko ko se hvalio da zna ko je „to napravio“, ko je to izvršio. Ali nikada ga niko nije saslušao.
Prema onome što se zna, Ratko Romić i Miroslav Kurak locirani su u blizini mesta ubistva. Za Romića postoji svedok koji ga je identifikovao, dok je Kuraka odao mobilni telefon, čiji je signal registrovan u kritično vreme na obližnjoj podstanici mobilne telefonije. Njih dvojicu Tužilaštvo sada tereti da su direktni izvršioci zločina.
Dosadašnja istraga je utvrdila i da je Milan Radonjić kritičnog dana tražio da ga na svakih deset minuta izveštavaju o kretanju Ćuruvije, kao i da je u vreme ubistva bio u prostorijama Opštinskog odbora JUL Starog grada. On se branio da je ceo dan Uskrsa proveo kod majke. Prema dostupnim informacijama, Radomir Marković je, takođe, jedno vreme proveo na poslu, u izmešteni prostor tadašnjeg RDB kod VMA, ali posetio je i porodicu predsednika Slobodana Miloševića.
MAŠIĆ: MARKOVIĆ JE ZATEČEN Radomir Marković je zatečen svim ovim što se dešava i ne zna o čemu se radi. Još nije saslušan u vezi sa ubistvom Ćuruvije, ali smo se dogovorili da me zove kad tužilac odredi datum saslušanja - izjavio je u sredu njegov branilac, advokat Dušan Mašić, nakon što ga je posetio u požarevačkom zatvoru.
Na konferenciji za novinare vicepremijer Aleksandar Vučić je rekao da su pripadnici DB tog dana pratili Ćuruviju gotovo do same smrti:
- Nedostaje samo tih 25 do 30 sekundi kada je zločin izvršen.
Pored Legije, Tužilaštvo za organizovani kriminal ima još nekoliko svedoka tih događa, od kojih su dva ključna. Reč je, kako saznajemo, o radnicima tadašnjeg Resora državne bezbednosti. Jedan od njih bio je angažovan tog dana na praćenju Ćuruvije.
- On je bio u kolima, parkiranim nedaleko od mesta gde je živeo Ćuruvija - navodi naš izvor blizak istrazi. - Vozilo je bilo na uglu tadašnjih ulica Ive Lole Ribara i Takovske. U retrovizoru je posmatrao ulaz u haustor zgrade u kojoj je bio stan novinara. Kada je preko motorole izdata naredba da se svi operativci povuku i napuste praćenje Ćuruvije, iz nekog razloga ovaj službenik DB je to prečuo. Video je trenutak kada dvojica muškaraca istrčavaju iz haustora i beže ka njemu.
- Sledećeg trenutka ovaj operativac DB vidi da uskaču u parkirani beli „golf“ i velikom se brzinom udaljavaju u pravcu Takovske ulice - navodi naš izvor. - U trenutku dok prolaze pored njega, na mah, vidi i lice vozača. On tada ne zna da gleda ubice „objekta“ u čijem praćenju je učestvovao.
Službena beleška operativaca RDB, beogradskog centra, pokazuje da su Slavko Ćuruvija i njegova supruga Branka Prpa bili pod operativnim nadzorom Službe gotovo do samog napada. Akcija praćenja Ćuruvije imala je operativni naziv „Ćuran“. Kao cilj tajnog praćenja navodi se „utvrđivanje i dokumentovanje kontakata ‘objekta’“(Slavka Ćuruvije prim. aut.).
Kao nalogodovac tajnog praćenja naveden je načelnik beogradskog centra - Milan Radonjić. Iz teksta je vidljivo i da je Ćuruvija tog dana, praćen od prvog minuta 11. aprila, pa sve do 16 časova i 27 minuta. Od ponoći do 13.53 radnici DB su sedeli u Ulici Ive Lole Ribara, ispred broja 35, čekajući da se Ćuruvija uputi negde...
Slavko Ćuruvija i Branka Prpa su posle ručka krenuli kući u Lole Ribara 35. Tamo su ih sačekale dve osobe. Ćuruvija je ubijen s leđa, a jedan od hitaca ga je pogodio i u glavu. U dokumentu o praćenju Ćuruvije navodi se i da je naređenje za praćenje izdao Radomir Marković i to Milanu Radonjiću. Dodaje se i da su operativci namerno povučeni iz operacije, kako ne bi videli trojicu ubica (dva egzekutora i vozača) koji su se sa lica mesta „udaljili belim automobilom marke ‘golf’“.
PRPA: PUCAČ NIJE LIČIO NA KURAKA
BRANKA Prpa, supruga Slavka Ćuruvije, u sredu je za „Novosti“ povodom njene izjave „da Miroslav Miki Kurak nije pucao u njenog supruga“, objasnila da nije to izjavila, već da je rekla kako „čovek kojeg je videla na slici“, a reč je o Kuraku, „ne liči na čoveka koji je pucao u Slavka“.
- To je prosto bio moj komentar na ono što je u medijima objavljeno dan uoči hapšenja - objasnila je Prpa.
Ona je navela da nije verovatno da je ubistvo samoinicijativno naručio Radomir Marković, jer to je, kako je istakla, bila politički motivisana likvidacija.
- Zašto bi neko ko vodi posao likvidacije bio neko kome bi to iz čistog mira palo na pamet i to u uslovima vanrednog stanja - kaže Prpa. - Kad je vanredno stanje, zna se ko donosi odluke, to su politički i vojni vrhovi. Zašto bi Slavko Ćuruvija, kad imamo u vidu progon tokom 1998. godine, zabranu novina, plenidbu i kaznu zatvora, završio tako što bi neki šef DB naredio da on bude likvidiran. To prosto nije moguće. Mislim da je malo više likova u toj priči.

ULEMEK SE SAM JAVIO DA POMOGNE MILORAD Ulemek Legija sam je preuzeo inicijativu i obavestio nadležne istražne organe da je spreman da ispriča sve ono što mu je poznato u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije. To je uradio, kako se tvrdi, bezuslovno. Ništa nije tražio, niti mu je bilo ko nešto nudio. Na koji način je kontaktirao s policijom i Tužilaštvom, da li pismom ili preko advokata, zasada ostaje tajna. Prema onome što saznajemo, ovaj korak bivšeg komandanta rasformirane JSO nije mnogo iznenadio predstavnike vlasti. Kako objašnjavaju naši izvori, kad je čovek toliko dugo na mestu gde se on nalazi, a u pitanju je zatvor, onda počinje da procenjuje dokle je stigao, kako dalje treba da se ponaša.

    ____________  Iz Komentara:

  1. Goran 16. januar 2014. 11:23 #2795044
    Ovaj slucaj bio bi resen davno da su tadasnji vlastodrsci poverovali Seselju.
  2. vukan 16. januar 2014. 10:50 #2795011
    PRICAM TI PRICU!!!Po pisanjima novinara u slucaj ubistva Slavka Curuvije, na ovaj ili onaj nacinibilo je ukljuceno oko trideset do cetrdeset ljudi, operativaca DB, Savrsen nacin da se kompromituje sluzba u periodu bombardovanja, sve mi ovo izgleda malo naivno za sluzbu koja je imala dosta pismenih ljudi?
  3. kepri 16. januar 2014. 10:49 #2795010
    DA DA kako da ne,koristili su sluzbeni auto,cak su u jednom momentu ukljucili rotaciju, da nije smesno bilo bi zalosno. Likvidator je covek koji moze da ubije i da gleda u lice osobu koju lisava zivota,a pripadnici DB-a mogu biti samo logistika. Posto Milosevic za vreme svoje vladavine nije mako od pocetka istrage za ubistvo,sve su prilike da je on nalogodavac,odnosno Marko Milosevic,a sluzba nema veze sa tim.
  4. Glavni arhivator 15. januar 2014. 23:56 #2794658
    Bilo je krajnje vreme da se resi ovaj probelm, svakako je bolje da osumnjiceni ostanu u pritvoru kako bi se izbegla mogucnost da pobegnu ili da bilo koji nacin uticu na istragu sobzirom da je ovo vrlo delikatan slucaju cije se resevanje rasteze vec godinama.

 





Romića video svedok, Kuraka odao telefon | Hronika | Novosti.rs

петак, 27. април 2012.

УМРЕТИ ПОД ТУЂИМ ПЛОТОМ



Цртеж Т. Стевановића

Шесдесетих, када је почело одсељавање у градове, Лаза Џелутан је имао најбољи и највећи виноград у М. Казан за печење ракије. Пивница му је била у самом винограду. Живео је са женом и старијим сином; нису имали пород. Млађи син му се призетио код Раде Нене. И онда је почела парница; старији син му се разводио од жене; морао је да јој исплати - све оно што је стекла. Почео је да распродаје имовину, и све ја распродао : кућу, њиве, виноград. Виноград је скупо продао млађем сину. Отишао је са старијим у Банат; тамо су купили имање. Ретко су стизале вести о њима. Син му се, кажу, оженио, добио пород. А Лазар је нашао неку млађу жену, јер му је у међувремену жена умрла. Понеке детаље знам, јер је Лазар био пријатељ и са мојим дедом и са мојим оцем. Био је и наш ортак у воденици у Ш. Једном је и навратио са том другом женом у нашу кућу. Била је млађа од Лазара можда и двадесет година, лисичијег изгледа. Лукава. Имала је сина. Лазар се поделио са старијим сином, и свој део је преписао другој жени... Како га је она касније отерала и зашто - не знам. Када се осамдесетих, поново, последњи пут појавио у родном месту, дошао је као просјак, у ритама. И није то скривао. Млађи син, наравно, није хтео да га прими и издржава, али му је допустио да може да живи неко време у пивници у  винограду. Пар пута је навраћао у нашу кућу; давали су му да једе и да пије; молио је оца да му напише молбу општини за социјалну помоћ. И нудио се да спава у штали и да служи. То је мој отац одбио... Лутао је после тога као авет селом, спавао по напуштеним салашима, плашио малу децу... Добио је неку симболичну цркавицу од општине и убрзо умро... Да ли на неком од салаша или под туђим плотом, не знам... Сећао сам се тога човека, док је био у снази, из најранијег детињства. Често је навраћао код нас; увек је био срдачан...

петак, 7. јануар 2011.

СТО ГОДИНА БИРОКРАТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ... / Белатукадруз

Паралелизам. 
Имају ли наследника - српски ренесансни духови? 



...У раздобљу које сам поменуо (1895 - 1920), раздобљу које бих назвао ренесанским на свим плановима мисли и акција, др Јован Скерлић је имао врло часно место...
Заштитни знак најпосећенијег  дигиталног часописа Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ
Бранко Лазаревић је, са овог света, отишао, седамдесетих година 20. века. На прсте једне руке би се могли набројати људи и писци који су, онда (а и годинама касније), знали да Лазаревић уопште и постоји. А постојао је, живео, као архитекта приморских вртова. Лазаревић је, изгледа, био међу последњим српским ренесансним духовима.
Од Скерлићеве смрти до наших дана појавиле су се две историје најзваничније књижевности коју смо имали у протеклом веку – тзв. Бирократске у дословном значењу речи – гломазна Деретићева и кратка Петковићева, обе писане по диктату неренесансних духова, фаворизоване,редукционистичке, прехваљене,  фалсификаторске, наметачке и... штеточинске. И појавила су се брда и брда песничких књига, наметачких књижевних огледа, наметачких књижевних студија, једностраних и контролисаних књижевних часописа, униформних, досадних, чије се деловање сводило на затупљивање духова, наметање једне политичке диоптрије, која је завладала природним и неприродним изумирањем српских ренесансних духова. Да ли је у поезији било наследника српских ренесансних духова? Ко су ти песници? Винавер? Донекле. Црњански? Донекле. Попа и Раичковић? Можда у шали!...


      Види више: http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/07/%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BF/

четвртак, 30. децембар 2010.

Komuniciram, dakle, postojim!

Pozdravi i dobre želje sa raznih strana




Slobodan Branković: Novi Beograd
Пејзаж поднебља ЗАВЕТИНА
 (Снимак Ив. Лукића)

Veliko hvala i više nego agilni gospodine Lukiću!

Zahvalio sam Vam iskreno, jer zahvaljujući Vašoj invenciji, posebno u elektronskim izdanjima, moje pesme su prevođene na strane jezike. Tako su mi rekli neki koje sam pitao odakle im moje pesme. Prema svemu, iskreno mislim da ste Vi izuzetna institucija koja komunicira sa svetom, kad su nam to već omogućile tehnologije. To govorim i drugima. To je suva činjenica. Lepo je što tako nešto uopšte postoji, posebno u duhu modifikovanog Dekarta: Komuniciram, dakle, postojim!
Neverovatno, ali je istinito da VI i Vaši tako lepo, kao niko(ili retko ko) u Srbiji afirmišete svet književnosti.

Vama i Vašima sve najbolje na mnogaja ljeta!


Slobodan Branković

Pozdrav iz Innsbrucka, Boško Tomašević......


среда, 29. децембар 2010.

"Mnogovrsna eksteritorijalnost" : koga, čega? - Umesan komentar Boška Tomaševića

Pribor za brijanje Mihaila Petrovića Alasa


Hvala g. Veskoviću na iscrpnom prikazu romanâ naših "posmatrača veka". Osim romana Milete Prodanovića, sudeći prema prikazivaču, moguće je da bi trud čitanja ostalih posmatrača veka bio nenagradjen: imaginacija romansijera podaje se konstrukcijama i cerebralnim izračunavanjima literarnog efekta. Junaci romana: umetnik, američka istoričarka umetnosti, profesorka književnosti na gostujućem predavanju u Veneciji ... sve to veoma može da interesuje putnika na liniji 706 za Batajnicu!
I jedno pitanje gospodinu Veskoviću uz citat koga prilažemo: "Zajednički imenilac novih dela naveedenih autora mogla bi da bude pre svega mnogogovrsna eksteritorijalnost, ali i otklon u pripovedanju ka esejizaciji naracije ..." - "Mnogovrsna eksteritorijalnost" : koga, čega? Šta znači reč "otklon" "u pripovedanju ka esejizaciji naracije"? - Ako prikazivač bude još jedanput pročitao deo svoje rečenice saznaće da je napisao besmislicu.

петак, 10. децембар 2010.

Разарање тзв. официјелне књижевне критике. Пионирски подухват Златка Красног

Кројач царевог новог одела

Златко Красни
Врхунски мајстор свог посла. Као што знамо, не само што је публика била убеђена да цар носи изузетно вредно рухо, већ је и сам цар уобразио да је то тако. Анализа савремене српске поезије по-тврђује тезу да је интервенција дечака само прозирна педагошко-дидактичка намера аутора и да ње-гов усклик: „Па цар је го!" - нико није чуо, нити узео за озбиљно. Критичар - кројач новог одела увек наступа са својим помоћницима: шустером, каишаром, дугметаром и неколицином професионалних пришиватеља. Веома често се догађа да голи цар својим непостојећим рухом заведе читаве генерације списатељских талената и да заблуду након дугих парница с оштећеним ауторима (о читатељ ству да и не говоримо) мора да утврди тек Високи Трибунал Времена. Тада се, с једне стране, говори о меандрирању токова наше књижевности, с друге стране већ су, међутим, на сцени нови наги цар и нови кројач његовог одела.

Ових дана су Заветине, у оквиру свог Веб сајта Оркестар СУЗ (уз подршку Googla), покренуле нову рубрику, нову страницу, Кројач царевог новог одела,  посвећену подривању тзв. официјелне, превртачке, катастрофалне и наметачке књижевне критике у српској књижевности, и као први прилог је публикован избор из књиге прерано преминулог Златка Красног (1951 - 2008).
      Заветине, овом приликом, призивају и позивају, све оне критичаре којима вране нису попиле памет, да крену критичким трагом Красног, и оних других ређих критичара, које су сви они - које је Красни описао на свој начин, сатерали  на маргину...

субота, 4. децембар 2010.

КАКО СЕ ПОСТАЈЕ ПИСАЦ

Знак препознавања

КАКО СЕ ПОСТАЈЕ ПИСАЦ


Шта су ме први пут питали
Када ме учлањивали у удружење књижевника:
Колико дуго пишем?
Не, већ колико дуго сам био у затвору,
Где се и постаје прави писац.
Шта ми је осим речи забрањено.
Некако сам исувише углађен за песника.
То што имам неизлечив тумор простате,
То је већ нешто.
Шетај пискарало, да, с ким хоћеш,
Али пиши сам и не као други.
Чуј Ружевича: много се говори, мало казује!
Неко има свог критичара, па и теоретичара,
Папирната и електронска издања...
На колико језика, песнички само један постоји!

уторак, 16. новембар 2010.

Лепе новости из "Заветина"

Љешничка Река, снимак
Ивана Шишмана
Ових дана, редизајниран је и ажуриран, један од најстаријих сајтова "Заветина" (http://www.zavetine.com/ ), нека врста Матице београдских Заветина.
У исто време, покренут је и нови Веб сајт Сазвежђа Заветина Агрегат ЗАВЕТИНА (http://sites.google.com/site/zavetineagregat/ , најсигурнија станица на палнетарној прузи која води у лавирнит једног од највећих и најутицајнијих књижевних сазвежђа у Србији и на Балкану.
Ових дана, Заветине су, публиковале и нови документарни филм Повратак из Требиња, на свом каналу на ЈуТубу, где се може погледати

петак, 15. октобар 2010.

Прозори: Очи Заветина

Прозори Велике магазе пок. Душана Славка Глувог
у Мишљеновцу, Звижд. С-и Србија. Снимак
Ивана Шишмана, фотографа и секретара ЗАВЕТИНА

Овде су на једном месту отворени многи прозори, који су иначе у Србији, на Балкану, у Европи и свету затворени: кроз њих навире свежи ваздух. Кроз њих можете да видите далеко, далеко...
Ако уђете кроз неки од ових прозора, можете отићи, у свет који није зачаран и који постоји...
Ови прозори су Очи Заветина.
Заветине су стооке!