Из Београда сте отишли када сте имали 15 година. Много касније, рекли сте да вам домовина никада није недостајала. Да ли је разлог томе то што сте у Америци пронашли оно чему сте тежили, или због тога што вам се није свиђало оно што сте оставили за собом?Ништа томе слично. Пошто сам дошао у Америку, моји родитељи су се развели, ја сам напустио кућу када сам имао 18 година и почео да живим сам, прво у Чикагу, а затим у Њујорку. Радио сам дању, а школу похађао увече. Био сам презапослен и пресрећан због тога што сам у могућности све то да учиним сам и да се, при томе, уопште и не сећам одакле потичем.
Иако сте одсутни деценијама, посматрате Србију с удаљености и закључујете да у српском менталитету има неке плашљивости да се суочи са тоталитарном природом њених лидера, да освести оно због чега се толико заноси сопственим историјским грешкама... Ако је „исцрпљујуће” бити Србин, као што кажете, да ли се и даље осећате тако, или сте увелико Американац?Србија и Срби наставили су да ме фасцинирају зато што сам рођен као један од њих и имам урођено схватање тога како њихов ум функционише, а како не функционише. Срби ме нервирају због тога што су опседнути сопственом историјом, а никада из ње ништа нису научили. Американци, као што то већ бива, пате од исте болести, тако да се у Сједињеним Америчким Државама осећам као код куће.
= извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар